O SOKOBANJI

    Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timočku. Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugačka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu.

    Knjaževačkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini.

    Kroz nju protiče Moravica, bistra, brza i ribom bogata reka. Na obalama reke Moravice razvila se Sokobanja, koja je vezana za najstariju istoriju naseljavanja i života na ovom prostoru. U narodu je poznata pod imenom Banja, kako se naziva i u starijoj literaturi. Od davnina poznati termalni izvori, živopisna okolina i pogodan geografski položaj učinili su da ovo mesto postane poznata i rado posećivana banja. Ime Soko potice od srednjovekovnog utvrđenja Soko Grad, čije su ruševine i danas očuvane na obalama Moravice, nedaleko od Sokobanje.

    U Sokobanji, postoje tragovi jos iz paleolita. Ovde su bili i Rimljani, a 1398. godine stigli su i Turci. Banju pominje Konstantin Filozof u biografiji despota Stefana Lazarevića, a opisivali su je i turski geograf Hadzi Kalfa, Vuk Karadzić, Feliks Kanić.

    Knjaz Miloš je prvi put došao u Banju 1835. godine, a zatim je od nje napravio mesto svog privremenog boravka, lečenja, opravka i odmora. Knjaz Miloš Obrenović je oslobodio Sokobanju od Turaka, obnovio je i dodatno izgradio.

   Sa istorijskom prošlošću, izvorima, prirodnim lepotama, pogodnim klimatskim uslovima, Sokobanja je oduvek bila poznata široj javnosti. Pišući o ovim krajevima, dr Jovan Cvijić zabeležio je da se Sokobanja i njena okolina mogu nazvati "srpska Švajcarska". Napisano je dosta saopštenja i radova o živopisnoj klisuri reke Moravice, o Sokogradu po kome je Banja i dobila ime, o termalnim i radioaktivnim izvorima, o mineraloj vodi za čija su lekovita svojstva znali stari Rimljani i Turci, a u XIX veku i građansko-trgovački stalež Srbije sa Milošem Obrenovićem na čelu.

   Sokobanja je domacin i organizator mnogih saveznih i republickih kulturno zabavnih manifestacija: Prva harmonika Jugoslavije, takmicenje najboljih harmonikaša iz zemlje i diaspore (od 1962.god), Zlatne ruke (od 1983.god), Meðunarodni salon ekološke karikature (od 1993.god), umetnicka kolonija "Sokograd" (od 1995.god), sv. Jovan Biljober (od 1994.god). U okviru Banjskog kulturnog leta, svakodnevno se održavaju manifestacije razlicitog karaktera. Zavičajni muzej i galerija - legat Miluna Mitrovića, raspolažu velikim fondom slika i muzejskih eksponata.

   Okosnicu turističke ponude Sokobanje predstavlja zdravstveni turizam. Bogatstvo lekovitih Banjskih voda i njeni klimatski faktori pogoduju obolelim od hroničnog reumatizma, bronhijalne astme, psihoneuroze, nerastenije, lakših oblika povišenog krvnog pritiska, hroničnog reumatizma, stanja posle povreda, hroničnih ženskih bolesti, malokrvnosti (anemije), iscrpljenosti, stanja rekovalescencije i išijasa. Severozapadno od Sokobanje (15km) nalazi se Banja Jošanica poznata po lekovitim vodama i blatu (peloid).

U komfornom smeštaju, hotelima sa tri zvezdice i odmaralištima ima 2500 postelja, dok privatni sektor raspolaže sa 12500 lezajeva u sobama I, II i III kategorije kao i apartmanima.

    Za lekovitost sokobanjskih termalnih izvora znalo se još u vreme Rimljana. Ono što Sokobanju cini privlačnom su termo-mineralne vode, idealna nadmorska visina, umereno-kontinentalna klima, čist planinski vazduh sa mnogo kiseonika i divna netaknuta priroda. Jedno je od najposećenijih mesta u zemlji i spada u red renomiranih turističkih centara sa najdužom tradicijom organizovanog turizma.

Soko banja apartmani

Soko banja

Sokobanja

Apartmani Soko banja

Sokobanja apartmani

 

NASLOVNA   /  SMEŠTAJ   /   SOKOBANJA   /   PLAN GRADA   /   FOTO GALERIJA    /    KONTAKT 2006 design S.Saša